Teme

Meseci

Prirodni sateliti planeta.

Pregled

Mesec — takođe zvani prirodni satelit — je svako telo koje kruži oko planete, patuljaste planete ili drugog malog tela u Sunčevom sistemu. Naš Sunčev sistem ima stotine potvrđenih meseca, od objekata veličine stene do svetova većih od Merkura. Neki imaju atmosfere, podzemne okeane ili aktivni vulkanizam. Nekoliko njih je među najverovatnijim mestima za pronalaženje života van Zemlje.

Zemljin Mesec

Naš Mesec je veliki za mesec male planete — oko četvrtine prečnika Zemlje. Nastao je pre oko 4,5 milijardi godina, gotovo sigurno kada se telo veličine Marsa sudarilo sa mladom Zemljom, a krš tog sudara se sjedinio. Mesec stabilizuje Zemljinu osu rotacije i pokreće naše plime; polako se udaljava od nas oko 3,8 cm godišnje.

Džinovi — Ganimed, Titan, Kalisto, Io, Evropa

Četiri najveća meseca u Sunčevom sistemu — Ganimed, Titan, Kalisto i Io — svi su veći od Zemljinog Meseca, a Ganimed je čak veći od planete Merkura. Ganimed (Jupiterov mesec) je najveći mesec u Sunčevom sistemu. Titan (Saturnov mesec) ima gustu atmosferu azota i reke tečnog metana. Evropa (Jupiter) krije ogroman slan okean ispod ledenog omotača — jedno od najobećavajućih mesta za potragu za životom drugde u Sunčevom sistemu.

Brojanje: Jupiter i Saturn

Jupiter ima 95 potvrđenih meseca, Saturn 146 potvrđenih, a brojke se i dalje penju kako mali teleskopi pronalaze sićušne uhvaćene asteroide. Većina su stenovita tela široka nekoliko kilometara u nepravilnim orbitama — gotovo sigurno krš ranijih sudara, ne meseci koji su nastali zajedno sa planetom.

Egzomeseci

Meseci oko planeta u drugim zvezdanim sistemima — egzomeseci — teorijski se očekuju gotovo svuda, ali nijedan još nije definitivno potvrđen. Daleko ih je teže otkriti od egzoplaneta: mesec se javlja samo kao sitno periodično klaćenje unutar drugog sitnog periodičnog klaćenja. Postoji nekoliko kandidata, uključujući mogući egzomesec veličine Neptuna oko gasnog džina Kepler-1625b.