01Veličina24.0 miliona kmUdalj.26,002 sg
Sagittarius A*
Supermasivna crna rupa u srcu naše galaksije — i njene ekstremnije rođake.
Crna rupaKosmos
Učitavanje…
Učitavanje…
Teme
Ne tako univerzalno kao što izgleda.
Pregled
Njutn je mislio da vreme teče istom brzinom svuda. Ajnštajn je pokazao drugačije. Vreme teče sporije kada se brzo krećete i sporije duboko unutar gravitacionog bunara. Efekti su sićušni u svakodnevnom životu, ali stvarni, mereljivi i ugrađeni u satelite GPS čipa u vašem telefonu. Ova strana se drži delova koji su **utvrđena teorija** — dobro testirani više od jednog veka.
Ajnštajnova specijalna teorija relativnosti iz 1905. kaže da se dva posmatrača koji se kreću relativno jedan u odnosu na drugog neće slagati o tome koliko je vremena prošlo između dva događaja. Konkretno: sat koji prolazi pored vas otkucava sporije od vašeg. Efekat je stvaran, ali sićušan pri svakodnevnim brzinama. Pri 1% brzine svetlosti, sat radi oko 0,005% sporije. Pri 99% radi **sedam puta** sporije. Ovo nije iluzija — direktno je izmereno atomskim satovima u brzim avionima. **Status: utvrđena teorija, više puta potvrđena.**
Ajnštajnova opšta teorija relativnosti iz 1915. kaže da i gravitacija usporava vreme. Sat na nivou mora otkucava neznatno sporije od sata na vrhu Mont Everesta. Sat tik izvan horizonta događaja crne rupe otkucavao bi proizvoljno sporo u poređenju sa našim. Efekat je sićušan na Zemlji, ali ogroman blizu crne rupe — i dovoljno značajan da GPS sateliti moraju da koriguju svoje satove za 38 mikrosekundi dnevno, ili bi lokacija vašeg telefona odlutala kilometrima svakog sata. **Status: utvrđena teorija, ponovo direktno potvrđena.**
Ako jedan blizanac ostane na Zemlji, a drugi ubrza do blizu brzine svetlosti, putuje do udaljene zvezde i vrati se — blizanac koji je putovao biće mlađi. Ovo nije paradoks; asimetrija dolazi od ubrzanja, koje samo blizanac koji putuje iskusi. Efekat je izmeren atomskim satovima koji su leteli oko sveta. **Status: stvarna posledica relativnosti, posmatračno potvrđena.**
Zašto se vreme kreće samo unapred? Fizički, skoro svi zakoni fizike rade isto unazad kao i unapred — osim drugog zakona termodinamike, koji kaže da ukupna entropija (nered) uvek raste. Ta asimetrija je ono što daje vremenu njegov pravac. Zašto je svemir započeo u tako niskoentropijskom stanju, međutim, mnogo je teže pitanje — i otvoreno. **Status: sama strela je utvrđena; njeno krajnje poreklo je spekulativno.**
